Морамо се бранити
од црних вулкана ума,
један крвави зуб
и даље свијетом путује.
Има дивљих мишица
и злих снова.

Треба више топлине за љубав,
треба љубављу измјерити вријеме;
има много гримаса бола.

Морамо из пјесме истјерати мртве
и пресвући око химном љепоте,
научити људе да пишу пјесме,
обнављају ријеке и гаје шуму,
а када им постане тијесно на земљи,
нека се уз нови бол
разлете по звијездама.

Вратити се својој будућности
млади и заљубјени,
побјећи из потопа крви
и сјајем наџивјети прах.

Морамо са сваког неба
скинути црну дугу,
пустити у простор црвене птице
и ову планету прогласити
за узу отаџбину!