У покрајини исконског мрака
Лутају душе мојих предака
Уснула под травом земна снага
Из ње се диже крвава магла
Јунско сунце маглу разара
Копљем из тела последњег цара
На опогањене гробне траве
Падају пчеле Светог Саве
Из боквице и докољене
Шапће моје поколење
(Шум висине морачког водопада)
Како стићи до краја кад умор почетку пада.
Уз шумну прошлост течем. Ка извору корачам.
Извор је далеко у брдима, гдје сунце окупља стада.
Извирем из хљеба, испод каменог саћа.
Било гдје да паднем и уљем се било када -
на извору и на ушћу чека ме Морача.