Видим да међу вама нема мојих вршњака
јесте ли ме заборавили грађани атински
дуго сам
ох предуго боравио у коријену града
и змији и шкорпији претурао по свести
па мртва мудар и моћан
поново долазим грађани атински
да вам исто (само нешто зрелије) понудим воће.
Изненада
његове ријечи прекиде снажно блејање
које на Каменом тргу одлијегаше
још чувеније).
Тада се Сократ нађе у великој недоумици
много тога му не беше јасно
но ипак рече:
тако ми бескрајне таме
на чијем непреводивом језику говорим
нема теже смрти од оне коју ћу вам опростити!
Хвала мајци Златији
и мајци Земљи
које ме добро нахранише
и добро успаваше!