Отац је имао
руке од копља,
од рамена сува,
од лакта орошена.
Отац је знао
само за снопља
без српа и косе
покошена.

Отац је гледао
помало разроко
од звијерања
на четири стране,
а имао је само
једно око,
и оно источено
низ нишане.

Никад се није
да знамо молио богу,
смо би каткад
на гроб дједов клекао.
И тада би -
забадајући нож уз ногу
понеку тврду
зубату ријеч реко.

Затим би нестајао
путањом вука или зеца
и лијегао пред зору
крвав а мање тужан
док би се у прозору
крвариле двије главе, два мејесеца,
и један ружан
и други ружан.

Отац није умро
с прстом на обарачу -
једном када му се бол
до самог грла
настаменио,
раширио је руке
богу на… обрачун
и такос је вјечан
скаменио!

И остао је такав:
храст без лишћа.
Око ногу му се чвор
завезао гуја.
По њему знамо
кад ће киша,
по њему -
кад ће олуја!