МИРКО БАЊЕВИЋ (1905. - 1968)
ВЕЧЕРЊЕ СЛОВО

Сваке вечери кад залази вријеме,
за немирни посјев руке дугих снова,
једно грдно чудо - неко страшно племе
обилази путем свога кобног лова.

Ко ђаволи црни, са три оштра рога,
са једнога се круга бече на пир духа
неке глупе хрпе које глођу бога,
као мртви полип у сјен гњилог руха.

Прелазећи вео свог лењивог хлада,
мрцвари се мирно са привидном пљевом
оно чудно, нијемо, што тек немир свлада
кад се живи јавља пред умрлим дневом.

Вир широки лебди са површју плавом,
у кругу се врте кроз промакло вријеме,
док вечерње слово с најгрознијом јавом
носи грдно чудо - неко страшно племе!

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ:
Мирко Бањевић је рођен у Пјешивцима 1905. године. Умро је у Београду 1968. године. После завршеног Философског факултета у Београду радио је као новинар и уредник листа "Побједа" и часописа за књижевност и културу "Стварање" у Подгорици.
Објављене књиге:
- Побуне ума, Никшић 1930.;
- Шума, Никшић, 1930.;
- Огњена јутра, Параћин 1940.;
- Његошев споменик, Цетиње 1947.;
- Земља на камену, Београд 1950.;
- Звјездани воз, Загреб 1951.;
- Бездани, Цетиње 1956.;
- До искапи, Београд 1964.;
- Рожданици, Цетиње 1968.