ПРЕДГОВОР:
I
Ако је XIX век био век слободарских определења и ујединитељских стремљења, XX век је, захваљујући геополитичким преструктирањима светских моћника, на једној, и вођењу капитулантске политике на унутрашњем плану, с друге стране, постао век негације слободе и век инаугурације захвалног љубљења гробарске лопате, на чуђење свих осведочених гробара који, ипак, нису очекивали толику сервилност у колективној свести српског народа, зликовачки поцепаног у неколико неодрживих, феудалних антинародних квази државно-правних творевина.
Управо ова чињеница била је повод да приредим "Антологију српских песника XX века из Црне Горе", а узрок је у систематском расрбљивању српске Црне Горе у другој половини XX века са перфидним, идеологизованим мучењем Српства и преслојавањем хибридног квазицрногорства, разуме се, на штету самих Црногораца, јер не заборавимо - СРПСТВО ЦРНОГОРАЦА ЈЕ ТЕСТАМЕНТ СВЕТАЦА!
Кад кажем да је српство Црногораца тестамент светаца, мислим, пре свега на катастрофалну последицу колективне и разисторијске судбине Црногораца под идеологизованим пендреком у другој половини XX века, на једној, и узалудну, идеологизовану, борбу против тестамента светаца која превазилази крваву, библијску улогу Пилата, на другој страни.
Наиме, Пилат је прао крваве руке због ЈЕДНОГА, а данашње пилатовске, идеологизоване, копије желе да од сваког црногорског Србина направе Божје Мученике налик на Исуса Христа. Има ли веће части за сваког рођеног и још нерођеног Црногорца који српски мисли и светосавски осећа? Одговорно тврдим да нема, јер бити у друштву Исуса Христа представља трајно живљење на које нас осужују сви они чија су рођења, у ствари, почеци заборављања!
Пилатовске копије заборављају да је један од највећих Црногораца свих времена био Стефан Немања, рођен у данашњој Подгорици. Такав велики Црногорац створио је моћну српску државу три века пре него је први пут поменута Црна Гора у светској историографији и бласфемично договорној, малоумној, картографији по разапетој кожи народа који говори истим матерњим - српским језиком!
Пилатовске копије заборављају да је Немањин син Растко био још већи Црногорац зато што је, као Свети Сава, испунивши новозаветни тестамент да син буде духовни родитељ своме оцу, постао ВРХОВНИ СРПСКИ СВЕТАЦ!
Од ове двојице највећих Црногораца Српство нема већих Срба у досадашњој историји!
С обзиром да Српство, као симбол библијског значаја, почиње од двојице највећих Црногораца, српство Црногораца се сматра - ТЕСТАМЕНТОМ СВЕТАЦА!
Поступајући по тестаменту светаца, син оца Црногорца из Васојевића, Ђорђије Петровић морао је и пред Богом и пред народом да подигне СРПСКУ РЕВОЛУЦИЈУ и да остави најдубљи и најчаснији, слободарски траг по губавом образу ондашње Европе, која се данас ништа не разликује он оне некадашње, а управо пример великог црногорског Србина Ђорђија Петровића (рођеног у Градини код Вишевца) био је света водиља свим каснијим европским ослободилашким и препородитељским покретима!
Непотребно је доказивати да је Петар II Петровић Његош један од највећих Црногораца, зато што је у своје време, и у каснијим, био и остао један од највећих Срба свих времена.
Коме још није јасно да је др Николај Велимировић (рођен у Лелићу код Ваљева), најмудрији Србин свих времена после Светог саве и Његоша, пореклом из Загараца у Црној Гори и коме још није јасно да је управо он јеванђеоском љубављу и стоичком мудрошћу заговарао свеправославно јединство и свесрпско уједињење током целог свог паћеничког и светачког живота у Отаџбини и емиграцији?
Ко може да порекне порекло Вука Караџића, реформатора који нас је у датом историјском тренутку, поступајући по тестаменту светаца, винуо у орбиту планетарне писмености?
Зар у алеји највећих Црногораца пилатовске копије не виде чак ни велмошки господског Патријарха Српске Православне Цркве др Гаврила Дожића, рођеног у Морачи, као и остале српске Патријархе пореклом из српске Црне Горе?
Зар слепци код очију не виде Косовски завет по тесатменту светаца на коротној црногорској капи?