ВУКМАН ОТАШЕВИЋ ( 1935. - )
ЧАША ПЛАМЕНА

Осјећам ноћас гори даљ зелена
Хајдемо срце по чашу пламена

По нама живи мозак опека
Гле дрво расте из човјека

Кад ми могло мајко моја света
да и човјек расте из дрвета

Кад би могло из грла варвара
цвијет да расте умјесто превара

Кад би могло умјесто опека
звијезде да капљу на човјека

Осјећам ноћас гори даљ зелена
Хајдемо срце по чашу пламена

ОД ЗЛАТА ЈАБУКА

Рањен јаук о јаука луку
Црне слутње њишу моју главу
Имао сам од злата јабуку
И она ми паде у Мораву.

А хтио сам њених очи ватру
Да дарујем зори будим траву
Нијесам знао да ће да ме сатру
Погибијом крунишу ми главу

Срцем ми се игра студен права
У ад црни суноврате дани
Ако ми је отхрани Морава
А што мора да ми је сахрани.

БЕЛЕШКА О ПЕСНИКУ:
Вукман Отасевић је рођен 1935. године у Горњој Ржаници код Плава, у Црној Гори. Средњу школу (гимназију) завршио је у Беранама и Пећи, касније је дипломирао журналистику у Београду. Живи и ствара у Никшићу.
Објављене књиге:
- Молитве и шуморења, Нис 1963.;
- Против тишине, Беране 1966.;
- Од злата вјешала, Никшић 1970.;
- Бескрај поље, Никшић 1974.;
- Вијавица, Подгорица 1975.;
- Балада о коњанику, 1983.;
- Чаша пламена, 1993.