Бранко Озрена Томић, свештеник, рођен је 7. јануара 1953. године у Докмиру код Уба. Основну школу завршио у родном месту, а богословију у Београду 1973. Био је парох 10 година у Малом Пожаревцу, а од 1985. премештен је на другу парохију у Железнику где је радио до пензионисања, 2002. године.Члан је Удружења књижевника Србије од 1997. године, а Краљевског књижевног клуба ” Карађорђевић ” од оснивања и добитник његове повеље. До сада није награђиван, а ни кажњаван. Ипак, највише награђен од Господа Бога на Његовом стрпљењу и подареном несну на чему Му понизно благодари.
Објављивао радове у часописима, билтенима и ”Јежу”.
Објавио је романе:
“ Нису сви грешни ” – (1994)
“ Кликер наврх игле” – (1996)
“Памет је женског рода” – (2000)
“Софијин вилајет” – (2004)
Збирке песама:
“Уздрах дубок и нем” – два издања (1994)
“ Кроз невид и тескоб” – (1995)
“ Црвено слово” – (1999)
“Снови изван снова” – (2001)
Остало:
“ Реч нам/ми је судија” – пригодни говори (1997)
“ На пола копља” – афоризми (1999)
“ Посветник и памтила” – албум посвета (2001)
“Реч нам/ми је судија 2” – пригодни говори извод из летописа (2005)
“Рођена матер” – сатиричне опсервације (2005)