Шпански борац - агент
ОКО пет ујутру 25. маја 1944. почео је први авио-напад, са шест "штука" који је трајао све до осам. Следио је налет 40 транспортних авиона "ЈУ-52", из којих су искочили падобранци ударних формација. Непосредно после тога једрилице су допремиле додатне одреде.
Читава акција била је пуцањ у празно. Упориште штаба, чувену пећину већ пре тога су због организовања одбране напустили Александар Ранковић, Арса Јовановић и Сретен Жујовић Црни. Касније и сам Тито. Око девет сати са положаја удаљених 12 километара дошли су борци Шесте личке бригаде, и зауставили Немце. Тито и ВШ НОВЈ били су спасени. Немци "заробили" једино његову нову маршалску униформу коју су нашли у кројачкој радионици.
Када су Хитлера обавестили о краху, дословце је побеснео.
Шефови немачких обавештајних служби у Београду, очајни због пропалог "Коњичког скока", ужурбано су припремали нови лов на Титову главу и уништавање ВШ НОВЈ. Задатак је поверен једном од вођа Комунистичке партије Холандије Андреасу Енгвирду, којег су нацисти придобили на своју страну због разбијања КП Холандије. Кривац је такође за упад немачких "кртица" у совјетску обавештајну службу у Холандији.
Енгвирд, иначе школовани агент, диверзант и терориста требало је заједно са још тројицом лажних пребега у партизане да се убаци до ВШ НОВЈ на Вису. Пошто је успоставио контакт са партизанима представио им се као један од водећих холандских комуниста, шпански борац. Желео је, наводно, да посредством ВШ НОВЈ достави западним савезницима веома значајне податке. Обавештајни официр партизанског одреда одмах после првог сусрета са њиме посумњао је у праву намеру. Нарочито, јер су поједини наши шпански борци упозорили да су њихови ратни другови у Холандији постали лак плен Немаца одмах по окупацији.
Мада опрезни партизани су ипак омогућили Енгвирду да дође на Вис. Прво је смештен у некадашњем хотелу, а касније у камену кућицу старијег брачног пара. На кревету партизански мајор предложио му је да се пресвуче. Холанђанин је пажљиво извукао наливперо ушивено у својој униформи, које је у ствари била паклена направа - три ручне бомбе изузетне разорне снаге, затим и мали револвер. Обоје је сашио у нову британску униформу, приближно на иста места као у ранијој, како су му то наредиле његове газде, шефови немачких агентура.
Немачку блузу бацио је у огњиште, под изговором да је пуна бува. Добре војничке панталоне поклонио је домаћину, чија је жена сутра о свему обавестила партизанског мајора. Рекла је да је остао крај ватре све док блуза није изгорела. У шетњи Висом прецизно је уз помоћ компаса израчунао да се налази сат хода од места где би требало после атентата на Тита да га чекају двојица немачких диверзаната који би га брзим гуменим чамцем превезли до подморнице крај Виса.
Гестаповци су му обећали да ће за награду бирати где би желео да живи и шта да ради. Размишљао је и да побегне, знајући да ће га Немци пре или касније ликвидирати. Његов задатак био је прецизан и потпуно јасан. Гласио је: "Када ступите на острво морате сазнати где се налази Врховни штаб. Имате јаке разлоге да вас приме. Ако ни то не буде довољно морате се пробити до њих и извршити задатак. Не заборавите, то је ваш једини задатак, и морате га извршити."
Партизански официри убрзо су утврдили више противречности у његовој биографији, коју је сам написао првог дана по доласку, на захтев службе безбедности.
У међувремену илегалци у Сарајеву киднаповали су агента Гестапоа Адалберта Кунгла. Покушавајући да се спасе открио им је план за атентат. Јавили су у Врховни штаб. Хитно је ухапшен, на врло спретан начин. Његову блузу која је остала у соби домаћин је донео официрима безбедности, рекавши "све је на свом месту", што је значило да су наливперо и остали диверзантски прибор били у деловима блузе где их је брижљиво скривао.
Мајор је започео саслушање крајње неуобичајено. Најпре је из блузе извукао гестаповски терористичко диверзантски прибор, прочитао Кунглово признање и питао Енгвирда: "Почећемо од краја. Шта је био ваш задатак?"
- Морао сам да убијем Тита!
Партизани су Енгвирда предали совјетској војној мисији, односно њиховим обавештајцима, да детаљно истраже упад немачке обавештајне службе у Холандији.
Тако се неуспешно завршила још једна акција немачких обавештајних и безбедносних служби да обезглаве партизанску војску. Међутим то није био и последњи покушај.
Да Тито није био главни циљ завера и атентата само Немаца потврђују многа сведочења и архивски материјали. Његов главни ордонанс, генерал Милан Жежељ сећа се да му је једном приликом поменуо одређену резервисаност према Британцима.
Владимир Велебит наводи чак да је 1944. године Стаљин упозоравао Тита да не помиње Черчилу њихов сусрет у Москви, јер би могли да сруше авион којим је путовао. Одатле очито и потиче Титово неповерење у Британце.
Постоје докази да је Черчила изузетно наљутила Титова одлука да ће после њиховог разговора лично поднети извештај у Москви. Черчил га је иначе веома ценио. Био је одушевљен његовом личношћу. Чак се надао да га може одвратити од комунизма. Вероватно је знао да се још од 1941. кретао у масонским круговима. То је био разлог више за Черчилова очекивања да ће посредством Тита имати значајнији војно- политички утицај.
Завере, планирани покушаји и неуспели атентати на Тита били су још бројнији после ослобођења. Стране обавештајне службе не само да су производиле политичкоидеолошке противнике Југославије, него су их такође упорно конфронтирале на разним основама, најчешће националистичкој. Заједничка опседнутост свих била је: како ликвидирати Тита. Добро су знали да Југославија једино тада неће преживети.

БУДНА УДБА
БРИТАНСКИ извори наводе да је између 1948. и 1950. године у Југославију убачен већи број агената из Мађарске, Румуније, Бугарске и Албаније. Имали су задатак да организују илегалне групе за ликвидирање Тита. Са истим намерама деловали су и Руси. Према писању Данкана Вилсона, у књизи "Титова Југославија", совјетски обавештајци придобијали су за сарадњу и руске белогардисте, али их је Удба све похватала. Италијански десничарски лист "Тршћанске новине" још 1949. године објавио је вест да су совјетски диверзанти поставили паклену машину у Титову јахту "Подгорка". Атентат је спречен.
У ЉУБЉАНИ је управо изашла из штампе књига "Завера и атентати на Тита", аутора Мирјана Ф. Крањца, генерал мајора у пенцији. Најинтересантније детаље у вези са многобројним покушајима да се ликвидира југословенски председник објављујемо у овом фељтону.