Гестапо спрема десант
ТАДАШЊИ начелник судског одељења при ВШ НОВЈ Владимир Велебит, који је иначе одлично говорио немачки, наредио је да му приведу шефа немачких стручњака. От се представио на беспрекорном српском језику, рекавши изненађеном Велебиту "да није паметно да их стрељају". Предложио је размену заробљеника. Велебит је то пренео Титу. Пошто се сложио, Тито је започео разговор са Отом.
"Чујем да долазите из Берлина?", рекао је насмејан, пунећи своју лулу.
- Да.
- Берлин је леп град.
- Да. Волим га.
- Желели бисте поново да га видите, зар не питао је Тито
- Разумљиво - одговорио је От.
- Ја ценим Немце - наставио је Тито.
После краћег ћутања От је упитао: "Могу ли шта учинити да постигнемо неки споразум?"
Тито се нагнуо преко стола, задржао је поглед уперен ка немачком официру који је напето чекао шта ће му рећи тај некрунисани краљ Балкана - пише у књизи "Лов на Тита" издатој у Немачкој.
- Ви знате да ја веома поштујем немачке команданте, на пример генералпуковника Лера, генерала Едмунда фон Глаисе-Хорстенау, главног официра у Загребу. Можете ли ме повезати са њима?"
От је не верујући у оно што чује помно пратио Титове речи. Одговорио је потврдно. Тито је затим објаснио да је у немачком заробљеништву веома позната и омиљена партизанска функционерка. Била је рањена. Тито је предложио да свих једанаест немачких заробљеника замене за њу. От је одмах прихватио и отпутовао у Загреб, где је поднео извештај генералу Глаисе-Хорстенау. Када је касније потврдио Титу да ће Немци ослободити рањену партизанку чим оздрави, заробљени немачки стручњаци одмах су ослобођени.
"Реч немачког генерала гаранција је за поштовање нашег договора" закључио је Тито.
Веза са Немцима посредством Ота наставила се до краја рата. Тако тврде сами Немци.
Заплашени првим озбиљним наговештајима посустајања њиховог ратног похода на свет, Немци су покушали да прекину све чешће и веће губитке многобројним плановима атентата на савезничке државне челнике и војне команданте. Стална мета међу њима био је управо Тито. Све наде полагали су у најстрожије припреману операцију, названу "Роселспрунг" (Скок шаховским коњем). Главни циљ био је: заробити или убити Тита, и уништити његов штаб заједно са савезничким мисијама.
Абвер и Гестапо добили су задатак да падобранским десантом нападну седиште партизанског штаба и "улове" Тита. Акција је планирана за 25. мај 1944, на његов рођендан, уз лукаву претпоставку да партизани тада неће очекивати десант.
Надали су се такође да ће због славља ослабити и иначе челичне мере безбедности. Оштро одбацујући све дилеме о неуспеху акције, лично злогласни Хајнрих Химлер одлучио је да десант изведу, како је рекао, "криминалци, странци и пси!" Петстоти СС падобрански батаљон, ударна песница атентата, сачињавали су криминалци и осуђеници, којима је обећана слобода ако "подухват" успе.
Наређење за падобрански десант на ВШ НОВЈ и ликвидирање Тита издао је лично Хитлер. Припреме су започеле још док се ВШ НОВЈ налазио у Јајцу. Планиране су две варијанте. Прва: убити двојицу припадника НОВ; пресвући их у британске униформе и као падобранце којима се није отворио падобран бацити на циљ. Осим британских докумената имали би код себе "поклоне" за Тита, у ствари, паклене машине чија експлозија би разнела партизанског вођу чим отвори један од пакета.
Други сценарио атентата предвиђао је лажни десант у непосредној близини ВШ НОВЈ, а истовремено упад есесоваца и четника, преобучених у партизанске униформе, у ГШ, са задатком да заробе или ликвидирају Тита.
Убрзо након што је Тито напустио Јајце, немачки агенти дојавили су да је у Дрвару. Врховни штаб НОВЈ наводно је био смештен на Шобића главици, крај дрварског гробља. Нетачне дојаве о ВШ потекле су очито од теренског агента - извидника.
Главнина немачких снага, око 20.000 војника, требало је да опколи Дрвар, а ударне групе СС падобранског батаљона да заробе и ликвидирају Тита. Пошто су имали информације да је Тито близу гробља на Шобића главици распоредили су падобранске снаге, око 900 људи. Чело, звано "Пантер", 110 СС падобранаца, имало је задатак да у првом налету заузме објекат "Цитадела" (Шобића главицу).

ОКРУГЛИ БЛЕСАК
НЕМЦИ су успели да "уђу у Титове депеше послате 19. октобра, 4. и 5. новембра 1943. Односиле су се на јачање снага НОВ у Србији, формирање привремене владе и организовање пленума АВНОЈ. Зато је фелдмаршал Максимилијан фон Викслу наредио да 2. тенковска армија реализује операцију названу "Округли блесак", са намером да "очисте Босну и онемогуће размах народноослободилачког покрета у Србији".
Немачка врховна команда захтевала је 18. октобра 1943. од команданта своје 2. тенковске армије да што пре достави план ангажовања дивизије "Бранденбург" у "специјалној акцији против Тита". Командант армије наредио је обавештајном сектору да припреми пројекат посебног удара на Тита и ВШ. У Врњачкој Бањи, 28. октобра, припремљен је план деловања "ратне груапције Фон Хуго": јер су Немци сазнали из поузданог извора да ће се пленум АВНОЈ одржати у околини Врховина 5. или 6. новембра 1943.