ЕПИЛОГ
Тито је и сам био искусан обавештајац. Наиме, његов политички, револуционарни и илегални рад није био везан искључиво за интерну политичку и револуционарну борбу КПЈ, већ се тај рад односио и на активности у одређеним политичко-обавештајним секретаријатима Коминтерне(у оквиру Балканског секретаријата, Секретаријат за питања мањининских народа Запада- у чијем делокругу је функционисао и КУМЗ), као и Титово учешће у прикупљању и достављању информација агентима ГПУ(НКВД) у периоду 1934-36(док је био на функцији организационог секретара КПЈ- у време тзв. Горкићевог руководства). Управо су овакве његове активности омогућиле расплет у врху КПЈ и његов долазак на чело КПЈ(1937). Мустафа Голубић, Чедо Крушевац, Адем Капетановић, Павле Бастајић, Иван-Стево Крајачић, Антон Сребрењак, Јосип Копинич... само су неки од познатих обавештајаца КПЈ и Коминтерне(НКВД) које је баш Тито окупио и организовао за широк политичко-обавештајни рад 1934-40. Јосип Копинич(алијас: Ваздух и Вокшин) свакако је најзанимљивија личност из овог спектра. Он је за време рата одиграо кључну улогу у стварању безбедносних механизама око Тита и ВШ НОВЈ. Нарочито у Босни. Интересантно је да су два пута Копиничеве информације наилазиле на Титову неверицу: 1944 обавестио је шифрованом поруком Александра Рановића и Слободана Пенезића Крцуна о припреми ВИ офанзиве(десант на Дрвар) и 1947 је први обавестио Тита да се припрема резолуција ИБ, и Стаљинов политички напад на КПЈ и Југославију. За заслуге у обавештајном раду совјетске војне обавештајне службе(јер Копинич је са Титовим одобрењем радио као двоструки агент) Копиничу је 1945 понуђен чин адмирала у совјетској ратној морнарици и ордех народног хероја СССР-а. Он је све то одбио и на Титов позив вратио се у Југославију.