Операција "друмски разбојник"
ПРЕТПОСТАВЉА се, а постоје и неки показатељи, да је немачка радиоприслушна и дешифрантска служба, која је иначе била веома активна и успешна све време од 1941. до 1945. и на подручју Југославије, дошла до већине партизанских обавештајних података стратешког и оперативног значаја. Врховни штаб НОВЈ имао је, наиме, повремено радио-везе са главним штабовима Словеније, Хрватске и Србије, а касније и са појединим корпусима и армијама. Немци, међутим, никако нису могли да "отворе" неке телеграме. То важи пре свега за оне на релацији Тито - Стаљин, Копинич - Коминтерна и Тито - Копинич. Све остале нису им задавале главобољу.
Анализа немачких дешифрованих докумената неспорно потврђује да су "отворили" све депеше размењене између ВШ НОВЈ и Главног штаба НОВ Хрватске од 7. до 11. септембра 1943. Дошли су до за њих драгоцених података, на основу којих је командант немачког штаба за Југоисток, фердмаршал Максимилијан фон Вајксл планирао акције за разбијање партизанских снага, што би онемогућило остваривање Титових стратешких планова, затим покретање посебног "захвата" - атентата на Тита (његово заробљавање и ликвидирање Врховног штаба).
За први задатак предвидели су да убаце читаву другу тенковску армију, под командом генерал-пуковника др Лотара Рандулича. Ово наређење лично му је издао Хитлер. Напад на ВШ НОВЈ и заробљавање Тита поверени су четвртом бранденбуршком пуку и специјалној јединици "Кирцхнер". План напада на Тита, ВШ и све чланове АВНОЈ назван "Друмски разбојник" коначно је разрађен до танчина 2. новембра 1943. године. Предвиђао је учешће четири ратне групације 4. пука Бранденбург од 5. до 10. новембра, у два правца, уз учешће немачке авијације у Хрватској.
Тито је изненада променио ранију одуку о одржавању заседања АВНОЈ у Оточцу 14. новембра 1943. Депешом је 11. новембра јавио Централном комитету КП Хрватске да ће се заседање одржати око 25. новембра у седишту Врховног штаба. Немци су били збуњени. Знали су да се ВШ тада налазио у Јајцу. Нису имали времена да сву операцију преусмере са Оточца. За напад на Јајце требала су им најмање два падобранска батаљона, снажне пешадијске, планинске и моторизоване јединице. Немоћни, одустали су од акције "Друмски разбојник".
Дојаве о припремама те немачке акције Тито је добио из више извора. Први податак доставио му је још 12. септембра Угљеша Даниловић. Затим, 4. новембра Главни штаб НОВ Хрватске. Седам дана касније генерални секретар Коминтерне Георги Димитров посебном везом послао му је сигнал да Немци на све начине покушавају да сазнају тачну локацију где се налази Врховни штаб, са намером да га униште и убију Тита.
Обавештајни центар Коминтерне у Загребу, који је водио Јосип Копинич, добио је 1942. информацију из централе Гестапоа у Бечу о успешном деловању гестаповско-усташког агента у Врховном штабу НОВЈ. Информацију је убрзо затим потврдио и најбољи агент центра Станислав Копчок. Његова обавештајна веза, под псеудонимом "Медвед", мајор Гестапоа јавио му је депешом: "Центар Гестапоа и усташки обавештајни центар у Загребу добијају специјалне информације из ваше врховне команде. Будите опрезни, јер ће наш контакт запасти у тешкоће ако се то не отклони."
Копинич је о том изузетно важном открићу хитно обавестио своју централу у Москви, и уједно замолио да све одмах пренесу Титу. Безуспешно је покушавао да открије какве информације шаље агент и ко је он. Тек неколико месеци касније добио је дојаву из Беча да се вероватно ради о једном од телеграфиста у Врховном штабу НОВЈ. Тачније, о шифранту којем су доступне све депеше. Поставио је замку.
Шефу шифрантског одељења при ВШ НВЈ Павлу Савићу упутио је депешу са посебним шифрираним кључем, познатим само њима двојици. Савић је одмах упозорио Тита. Уследио је Титов одговор Коминтерни. Поручио је Димитрову: "Забраните Валдесу да вређа наш Врховни штаб и ЦК КПЈ!" На захтев Димитрова да му објасни сав случај Копинич је одговорио да је податак добио из централе немачке обавештајне. Немачки агент - шифрант и радио телеграфиста није прекинуо са дојавама.
Ново упозорење Тито је предао Александру Ранковићу, који је заједно са Савићем анализирао рад шифранта и радиотелеграфиста. Утврдили су када је немачка авијација најжешће нападала локације где се налазио Врховни штаб, и евидентирали ко је тада био дежурни радиотелеграфиста. Посумњали су на једног. Послат је у патролу и ликвидиран. Једино су Ранковић и Савић знали ко је пуне две године био немачко-усташки агент у ВШ НОВЈ.
Шифрантско одељење ВШ НОВЈ одмах је променило контакт-шифру са штабовима партизанских јединица. Немачки прислушни центар остао је без драгоцених "материјала".
Тек после ослобођења Тито је признао Копиничу да, једноставно, како је рекао, "није могао веровати да су имали шпијуна међу шифрантима и радиотелеграфистима".
После напада на Ливно партизани су у другој половини августа 1942. заробили и групу од једанаест немачких стручњака, које је предводио инж. Ханс От из предузећа Ханс Леицхтметал. У Ливно су дошли под изговором да утврди колике су резерве лигнита на Ливањском пољу потребне наводно за фабрику алуминијума у близини Мостара.
От је, у ствари, био препредени абверов официр Ото Махер, како се касније испоставило, припадник АСТ у Београду. Према плану Главне немачке безбедносне управе, имао је задатак да успостави контакт са руководством партизана, по могућности са Титом и провери шансе за привремено примирје.
ЗА време свог обавештајно-посредничког деловања Ото Мајер се представљао под разним именима: инж. Ханс От, инж. Карл Валтер От, капетан фрегате От Браделмајер и слично. Осим што је учествовао у разговорима и погађањима са представницима ВШ НОВЈ, врло је вероватно да је такође лично деловао у свим покушајима обавештајног продора у ВШ НОВЈ, а истовремено и у покушајима атентата на Тита.