Скалпел као - бомба!
КАО добри познаваоци система заштите Тита, који је, у ствари, био скоро копија њиховог начина, совјетске службе дошле су на својеврсну идеју за атентат уз помоћ здравствене екипе. Извршилац је требало да буде лекар или медицинска сестра - ињекцијом са отровом.
Први покушај "медицинског" атентата, према изјавама генерала Жежеља, замислио је лично Стаљин, а требала је да га "примени" посебна група совјетских лекара.
Због идејно стратешког сукоба са Стаљином, који се непрекидно заоштравао, нарушено је Титово здравље. Његови лекари предлагали су, између осталог, безазлену операцију слепог црева. Припремљена је екипа угледних југословенских стручњака. Предводили су је словеначки, иначе Титови лични лекари - професори доктори Богдан Брецељ, Иван Тавчар и Божидар Лаврич. Пред операцију Стаљин је понудио Титу да га оперишу совјетски лекари. Иницијатива је протумачена у неком смислу и као одређени знак попуштања политичке напетости. Зато је Тито, фебруара 1947, прихватио то као гест добре воље.
Убрзо су специјалним авионом на Брдо код Крања, једну од Титових резиденција, дошли чувени совјетски хирурзи М. С. Бакељев, Н. Р. Смотров и медицинска сестра анестезиолог. Донели су комплетну медицинску опрему. Совјетска екипа извршила је хируршки захват професионално и брзо. Када је Тито почео да се буди из наркозе било је очито да осећа болове. Договорено је да Совјети остану и следећи дан на Брду код Крања. Затим би сву терапију преузели словеначки лекари.
Током ноћи појавило се црвенило на рани, што није забрињавало совјетске лекаре. Тек када је Тито рекао да осећа јаче болове, подробније су му прегледали рану. Доктор Бакељев најавио је да ће поновити операцију и "поправити нешто". Генерал Жежељ није могао да дозволи поновну операцију пре него што разговара са словеначким лекарима, који су се те ноћи већ вратили у Љубљану. Одлучио је да их, ипак, позове. Међутим, доктор Бакељев се већ "припремао" да оперише Тита. Пошто се чудно понашао, а и смредео је на алкохол, генерал Жежељ је на груб начин одстранио обојицу совјетских хирурга и закључао их у суседну собу. Затим је одмах пробудио председника владе Словеније Миху Маринка, захтевајући да словеначки лекари хитно дођу на Брдо код Крања, јер је Титов живот у опасности.
Обојица совјетских лекара у међувремену су постајали све нервознији. Доктор Бакељев се наливао алкохолом, а доктор Смотров непрестано је пушио. Чак је изгорео фотељу на којој је седео.
Кроз пола сата сва тројица словеначких лекара већ су били крај Титове постеље. Када су видели рану само су се међусобно погледали и одмах је очистили. Непосредно после тога рекли су генералу Жежељу да је је спасао Тита, јер је спречио "медецински" атентат. Тито је сутрадан ујтуру обавештен шта се догађало. Совјетска лекарска екипа је враћена у Москву.
Свестан да није остварио Стаљинов "задатак" доктор Бакељев је после краћег времена извршо самоубиство. Његовог колегу Смотрова словеначки лекари су послали у Загреб да прегледа Митра Бакарића, који је имао тешкоће са срцем. Када је пешке по степеништу дошао до четвртог спрата, где је био Бакарићев стан, срушио се и умро од инфаркта. Обојица совјетских лекара авионом су превезени у Москву у мртвачким сандуцима.
Тито је о свему лично обавестио Стаљина, не помињући покушај "медецинског" атентата.
Друга верзија истог догађаја, коју ми је посредовао публициста Вјенцесав Ценчић, слична је овој Жежељовој. Од њега је Ценчић, у ствари, и дознао детаље.
Због договора о формирању балканске федрације планиран је сусрет Тита са председником Бугарске Георгијем Димитровом током 1974, били су добри познаници и пријатељи још из времена Коминтерне. Њихов састанак није одговарао ни совјетским нити западним руководиоцима. Зато је западни обавештајни диверзантски центар у Целовцу организовао и упутио преко југословенско-аустријске границе диверзантско-терористичку групу. Планирано је да онемогуће сусрет Тито - Димитров, односно, да у дрској и муњевитој акцији убију обојицу највиших државника.
Групу је сачињавало деветнаест припадника југословенске емиграције, са вођом Бошком Ахаџићем, бившим партизанским официром обавештајцем. Немци су га маја 1945. заробили у завшрним операцијама на територији Словеније. Касније је, наводно, пристао на агентску сарадњу са америчко-енглеским обавештајним центром у Целовцу.
Диверзантско-терористичка група била је подељена на две подгрупе. Свака је својом радио-станицом одржавала везу са централом. Органи безбедности знали су за правац кретања прве подгрупе и поставили су јој заседу на путу Брезје - Тржич. Надзирали су такође кретање и прве подгрупе. Све чланове обе групе заробили су и спровели у војне затворе у Љубљани. Крајем године осуђени су на строге затворске казне.
Ахаџич је за време суђења признао да су имали задатак да изврше атентат на Тита и Димитрова. Рачунајући на збрку која би тада настала, планирали су такође минирање појединих значајних објеката; што би добродошло стварању атмосфере и услова за страно војно посредовање са севера, из Аустрије, познатог под шифром "Ударац са планине".
Врло је вероватно да се радило о истим квислиншким снагама које су биле одређене за активно деловање у оквиру плана "10. април". То је био само делић мозаика подухвата Запада "Акција Х", за офанзиву против нових комунистичких режима, међу њима и у Југославији.