ŽENA PESNIKA

Žena pesnika nosi u sebi pesmu.
Raste ona zajedno uz dah
nerođenog deteta,
sazreva u pokretu ruku
koje pokazuju na plavenilo.

Žena pesnika
precrtana sivilom,
ispada iz antologije,
krijući se u bledoj
ne svršenoj ljubavi.

Žena pesnika kreće se
između karte* i trgovine,
sanja ruž drveta i čeka,
a čekanje na nju nema kraja...

* Karta - osamdesetih godina, dok je u Poljskoj trajala kriza,
radnici su dobivali kupone uz pomoć kojih se kupovalo u trgovinama.