Домаћи задаци националних штеточина
Интеграција као нова фашизација
Фашизам и комунизам заменили новим тоталитаризмом
Кад је бал, нек је маскенбал!

Синтагма ''евроатлантске интеграције'' постала је заштитни знак свих оних који разбраћују братства и раскућују куће претварајући их у злокуће, свих оних који уместо социјалне правде намећу статус дужничког ропства, свих оних који мисле да морају на све да пристану што је чак испод прага толеранције било које проститутке!
Слепи заговорници глобализације и сопствене парцелизације осиони су до оног степена који означава најгору фашизацију. Ту своју особеност несмотрено признају паушалним оптуживањима противника глобализације, које, по правилу, називају фашистима, јер њима је, у ствари, најлакше да сопствену особеност, као кукавица јаје, подметну другима на типично бољшевички начин. Њима то није тешко јер се не подразумева мисаони напор, а у пракси је тај метод до сада безброј пута испробан у оквиру антисрпског континуитета титоизма, слобизма, досизма и данашњег грабизма!

ДОМАЋИ ЗАДАЦИ НАЦИОНАЛНИХ ШТЕТОЧИНА
Те српске националне штеточине имају своје различите домаће задатке, а заједнички именитељи свих њихових домаћих задатака је: бескрупулозно ширење лажи, безобзирна освета према сваком политичком противнику, проповедање анационалне диктатуре финансијских хијена из белосветске помрчине, а те хијене нису ништа друго до обогаћени пробисвети.
Српске националне штеточине, од врха до дна, с лева, с десна и по средини, усвојили су нелогичну логику обогаћених пробисвета, а то најилустративније видимо у поступцима челних људи који државу претварају у државну страву. Подсећања ради, председник државне заједнице Светозар Маровић морао је из Београда да бежи од страха да не би био ухапшен у афери ''панцир'' и из Будве је обављао председничке дужности и тек када су се политички криминалци и криминални политичари договорили између себе да ''врана врани очи не вади'', први државни криминалац Маровић вратио се на место сопственог злопочинства!

ИНТЕГРАЦИЈА КАО НОВА ФАШИЗАЦИЈА
Кад чујем да о интеграцији говоре они који се нису интегрисали у оквиру општих моралних норми, дође ми да ишчупам колац (макар био и глогови – за сваки случај!) из прве моје тарабе која је далеко старија од УН и ЕУ! Заговорници анационалне интеграције папагајски понављају флоскуле ранијих интернационалиста, с том разликом што овде није реч о левим, већ о мало више левљим ''десничарима'' који, разуме се, без икаквог мисаоног напора, папагајски понављају отрцане небулозе о ''новим интеграцијама''! Као да Србима није било довољно, па, реално говорећи, чак и превише, оних ранијих интеграција, најпре кроз ''југословенство'', које, узгред буди речено, ''није ништа друго до пливање у базену у коме нема ни капи воде'', затим оне интеграције кроз комунистичко ''братство и јединство'' у које су нас комунисти на силу убеђивали и после исти комунисти у својству ''антикомуниста'' убеђивали нас да на силу рушимо њихово комунистичко ''братство и јединство''.

ФАШИЗАМ И КОМУНИЗАМ ЗАМЕЊЕНИ НОВИМ ТОТАЛИТАРИЗМОМ!
Сада нам опет говоре о трећој ''интеграцији'', оној такозваној ''евроатлантској'' у некој наводно ''демократској'' варијанти, али при том, као што змија крије ноге, крију да је реч о инаугурисању нове ДЕМОНОКРАТУРЕ, што је, другим речима речено, одговарајући еуфемизам за НОВИ СВЕТСКИ ТОТАЛИТАРИЗАМ који је у себи сублимирао све најгоре карактеристике претходна два тоталитаризма: фашистичког и комунистичког, јер оба та тоталитаризма показала су се у пракси као неприкладна средства интернационалистичког обрачуна са националним државама, па су на путу према анационалном циљу само привидно одбачене фашистички и комунистички визири, али нишанџија је остао исти, разуме се, иза кулиса антицивилизацијске завере!

КАД ЈЕ БАЛ, НЕК ЈЕ МАСКЕНБАЛ!
Тако скривени и њиховим неправним законима заштићени, крећу у лов свих мислећих и истовремено инаугуришу устоличавање теглећих, оних који тегле сопствене заблуде, како је то лепо давно примећено ''и Богу су најмилије будале!''.
Наша домаћа ЕВРО-БРАЋА кренули у Европу без сопствених гаћа као гуске кроз маглу у Риму, с том разликом што гускама у Риму оне нису ни биле потребне, а данашњи политички гусани на путу према ЕУ, из које ће ускоро побећи сви истински Европљани, сами обацују сопствене гаће тако да се и из авиона види голотиња моралног и националног бешчашћа демонократских властодржаца који се хвале да су демократски изабрани, али при том заборављају да је и Хитлер у Немачкој најдемократскије изабран. Паралела уопште није случајна!