Актуелна антинародна власт у Црној Гори покушава да своју немоћ надомести паушалним оптуживањем Српске православне цркве и евидентним припремама за изазивање грађанског рата, а све по наопакој логици – што горе то боље.
Македонсвујушчје главињање главом без обзира и памећу без циља, у случају утамниченог српског владике Јована, чак и по цену кршења Европске конвенције о заштити људских права и темељних слобода, по цену кршења Конвенције УН о заштити људских права, није ништа друго до парадигма државне самовоље против сопствене државе.
Отворене претње шиптарске терористичке организације АНА међународним снагама на Косову и Метохији није ништа друго до најогољенији тероризам који поприма сада и међународне размере.
Перфидне игре Педија Ешдауна и перманенте његове злоупотребе надлежности имају само један циљ – укидање Републике Српске и покушај утапања у унитарну БиХ.
У сва четири случаја ради се о отвореној антисрпској острашћеној србофобији, са свим елементима најгоре патологије и, речено речником психијтра, забринут сам за ментално здравље сепаратиста у Црној Гори, македонствујушчјих тврдоглавих антидржавничких државника који, практично, раде у корист сопствене штете, шиптарских терориста који, у стилу оног мајмуна, секу грану на којој седе, па и забринут сам за ментално здравље принудног окупатора Педија Ешдауна који потписана овлашћења чита онако како жели његова сујетна самовоља.
У сва четири случаја реч је о главињау главом без обзира и памећу без циља.