Најуносније занимање у Србији је ''српски политичар''. Не мораш свом народу да подносиш рачуне. Ко за шта пита народ? Данашњи српски политичари, налик су на њихове очеве. Наиме, њихови очеви су трчали по своја мишљења у општинске, републичке и покрајинске комунистичке комитете. Свака паланка је имала свој комитет. Њихови синови више не трче у паланачке комитете, већ у пар комитета у Бриселу и Вашингтону.
Стари комитети су имали петокраку, као и овај у Бриселу, с том разликом што је она црвена петокрака симболизовала проливање крви на свих пет континената, а ова жута у Бриселу симболизује узалудно проливање зноја на свим континентима у такозваном новом светском поретку који није ништа друго до еуфемизам за нови светски тоталитаризам.

ТАДИЋУ НИЈЕ ЛАКО
Неко ће помислити да је српским политичарима лако. Међутим, није баш тако! Ето, рецимо, првом српском ''политичару'' Тадићу заиста није лако.
Веровали или не, мораће да упути протестну ноту Русији због руског неприхватања отимачине Космета од Србије. На врат на нос, после руског одбијања измењеног А(х)тисаријевог плана, манекена Тадића позвали су на пречац, у петак 1. јуна 2007. године, да у Немачкој реферише, Ангели Меркел и Франку Валтеру Штранмајеру како ће Србија да изигра Русију у одбрани српске колевке Косова и Метохије, најсветије српске тапије.
Истим поводом морао је да продужи до Финске где је од Олија Рена примио инструкције како да се понаша после чврстог руског става по питању Космета. И он, јадан, онако успут просу улизички бисер на РТС-у ''Србија не сме да се изолује због Косова'', како не би у петак и суботу добио прекор што није довољно кооперативан и поред тога што је изручио још једног српског генерала (Толимира) пошто је преузео Савет за националну велеиздају, заједно са Поношом без поноса и Шутановцем кога шутирају Билдерберговци кад год им се прохте, али Срби још нису почели да шутирају сву тројицу, а почеће, само не знам када ће...

У ЕВРОПУ КАО НА САМОУКОПУ У ЛАНЧЕВИМА СА ЈАНИЧАРИМА!
На страну то што нас у политичку Европу воде они који истинску Европу познају само на географској карти, али не смемо да занемаримо чињеницу да су Срби данас таоци својих политичара. Оних политичара који не воде српску већ немачку, америчку и ватиканску политику, мешајући бабе и жабе и пресипајући из шупљег у празно.
Вајни српски ''европејци'' не читају немачке новине које пишу о томе како се Америка заглавила у Србији па зато не може да направи амерички Drang nach Osten (Продор на исток). Не примећују немачке данашње паралеле Бушове данашње ситуације са Наполеоновом, Аустроугарском и Хитлеровом. Као змија ноге крију просту чињеницу - Америку не интересује Европа, већ је интересује планирани локални рат против Русије са територије земаља некадашње комунистичке алијансе...
Дакле, Американци су брзоплето у ђавоље антируско коло уплели: Литванију, Естонију, Латвију, Украјину, Пољску, Чешку, Мађарски, Румунију, Молдавију, Бугарску, Македонију, Албанију, Косово и Метохију у Србији, са чијих територија је планиран напад на Русију.
Не треба много памети да се схвати како ће Руси у самоодбрани применити доктрину ''спржене земље'', а од тога штету ће имати народ који је ''крив'' само зато што је жив, а корист, као и у претходна два светска рата, извући ће Америка која ће се после подметања пожара појавити ''милосрдно'' у улози ватрогасца!
Сценарио је одавно скројен, препознатљив, иако маскиран, у синтагму ''евроатлантске интеграције''. Црни епилог може лако може да буде – Западна Европа у Атлантику!
Као да нико од српских политичара не размишља да се против памети кренуло у овакву Европу као на властитом самоукопу у ланчевима са јаничарима на власти безвлашћа до голотиње бешчашћа!

НА ЗАПАДУ НЕШТО НОВО: СВЕ СУ МАСКЕ ПАЛЕ, ОНЕ ВЕЛИКЕ И ОНЕ МАЛЕ!
То бешчашће ове цивилизације најилустративније се видело јуче и данас у Ростоку где је у антиглобалистичким демонстрацијама на ''демократском'' Западу, које су прерасле у обострано насиље, невиђено до сада после другог светског рата, повређено преко 1000 особа, од чега у највећем броју случајева полицајци који су бранили неодбрањиво: право проистекло из силе. Укратко, у Ростоку, на ''демократском'' Западу ''демократија'' се бранила свим средствима: воденим топовима, ватреним оружјем..., од народа који је уместо овакве ''демо(но)кратије само тражио мир и социјалну сигурност.
Коначно, маске су пале, оне велике и оне мале! У оваквој ситуацији заговарати евроатлантски курс не значи ништа друго до свесно самоубиство, али тој врсти суицидности склона је владајућа олигархија у отаџбини која није ништа друго до продужена окупаторска рука која је савијена у лакту.