У мутним временима мутиводе мутна кола воде и из преваре у превару цео народ заводе!
У данашњем жалосном организовању Срба у расејању видимо да су српски интелектуалци у иностранству пали на испиту из историјске одговорности према свом народу, баш као што је то био случај са српском интелигенцијом 1918. године која је својом ћутологијом, после три величанствена ослободилачка рата (1912.-1918.), практично створила широки, небрањени, простор да се касније размахну сви антисрпски елементи који данас, на почетку XXI века довршавају оно што у прошлости нису довршили: Турци, Млечани, Аустро-угари, нацисти, фашисти и комунисти.
Ситуација у расејању данас је таква да имамо легализовану ћутологију српске интелигенције по свету која живи у сопственим кавезима, уљуљкана комформизмом, с једне, а с друге стране потпуно апатичну масу народа који не сме бити крив само зато што је жив.

У ИСКОПАНОМ ЈАЗУ РОВАРЕ МЕШЕТАРИ СТАРИ
У тај широки и небрањени простор убацили су се мешетари с лева, с десна и по средини! Ту су они видели своју златну коку, мислећи да живе од Српства и не знајући да је једино морално и историјски исправно – живети за Српство!
Управо такви мешетари су формирали некакве фантомске организације без чланства, истурајући у први план најјефтиније саморекламерство, чак до те мере да се код обичног народа створио још већи одијум према начину организовања, па се не треба чудити што је обичан човек постао равнодушан, чак и у тренуцима највећег моралног и националног пораза у историји кад нам зликовачки отимају Косово и Метохију, најсветију српску тапију!
Захваљујући њиховом раду у корист српске штете, Срби данас у расејању немају у светским престоницама своје српске институте, библиотеке, школе, радио-телевизијске мреже, новинске и издавачке куће, штампарије, музеје, српске банке, сликарске галерије, пословне асоцијације, научне институције, као што то има грчко, италијанско, ирско, јерменско и руско расејање, већ уместо свега тога имамо, на жалост и срамоту, најобичније клоаке у којима се цупка коло у време кад осведочени гробари сахрањују Српство у отаџбини! Од када то Срби играју коло на сахрани и на парастосу?

КУЋА СЕ ЗИДА ОД ТЕМЕЉА, А НЕ ОД КРОВА!
Очигледно је да се из основа мора променити приступ у начину организовања Срба у свету. Све те такозване српске „европске“, ,,светске“, па и свемирске ( а зашто не и марсовске?) приватне организације, једноставно треба брисати из домена важности из простог разлога што све оне немају ниједан резултат рада иза себе, изузимајући јефтино саморекламерство самоизабраних „лидера“ који су највећи кривци за хаотично стање у српском расејању!
Паметним умрежавањем свих постојећих српских регионалних организација, које имају чланство, ствара се широки креативни простор да се сви искажу у оквиру својих способности. Уосталом, кућа се зида од темеља, а не од крова. Дакле, умрежити потојеће организације са чланством, па тек тада стварати организациони кров!

СКУПИТИ РАСУТО И УСПРАВИТИ ПОСРНУЛО
Да би се све ово сада покренуло са мртве тачке и касније нешто више постигло, потребно је ставити посебан акценат на мобилизацију свести успаваних српских интелектуалаца у расејању како би се елиминисао штеточински, непотистички рад каријеристичких полуинтелектуалаца с лева, с десна и по средини. Кад се тај замајац покрене, народ који увек прво тражи резултате рада, врло лако ће се пренути из наметнуте летаргије, а кад народ препозна свој интерес тада је то незаустављив историјски процес у целом расејању.
Да би се из основа променило оно што је неминовно, потребно је направити врло мало које ће значити много! Потребно је променити овештале стереотипе и почети од себе, не мењати свет него мењати себе, победити у себи завист, пакост, злобу, љубомору и остале деструкције на скали моралне и националне посрнулости. Кад појединац успе да победи себе, успеће да савлада све препреке на исправном путу! Тек тада, после победе над самим собом, моћи ћемо да скупимо расуто и да усправимо посрнуло!