Најплаћенији домаћи издајник у Србији чија је кожа, на крају, била најјефтинија, човек коме народ ни на једним изборима није дао ниједну фукцију него се докопао власти после будимпештанских кристалних ноћи у белим рукавицама преко леђа Војислава Коштунице, захваљујући српским јаничарима званим ''Отпораши'' по цену од 70 милиона долара које су им просули крвници Срба Клинтон и Олбрајтова.
Човек коме је за живота успело да завади и подели Србију, сада и мртав то чини, који је на свом примеру, на најгори могући начин, потврдио изреку Марка Аурелија: ''Живот човеков је онакав каквим га обликују његове мисли!'', кога је некадашњи руски премијер Касјанов назвао ''председником београдске марионетске владе'', поставши на тај начин парадигма политичког превртљивца, продавца магле и мафијаша, политичког криминалца и криминалног политичара, толико неопходног у циљу зомбирања народа...
Зомбирање народа је, иначе, први степен неоколонијализације од стране нових светских тоталитараца, а најбољи доказ да је народ зомбиран је чињеница де се међусобно препиру како преименовати Булевар комунистичког АВНОЈ-а: у име још једног бившег комунисте, или у име сина комунистичког контраобавештајног официра, за кога су добри познаваоци прилика на Балкану у лондонском ''Гардијану'' 14. марта 2003. године отворено писали: ''Убијени српски премијер био је озлоглашени западни послушник чије су економске реформе донеле беду''... И да се не би непотребно препирали, предлажем и једнима и другима да се садашњи Булевар АВНОЈ-а преименује у БУЛЕВАР БЕОГРАДСКИХ КВИСЛИНГА, јер, уосталом, заиста је реч о најквислиншкијем локалитету у држави од 20. октобра 1944. године до данас!
Реч је, дакле, о др Зорану Ђинђићу, немачком шпијуну, некадашњем припаднику левичарске терористичке организације Бадер-Мајерхоф, ватреном заговорнику бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године, мафијашком куму и каснијем гаулајтеру Србије у својству премијера, сада сталном становнику вечних ловишта одакле, мртав ладан, посматра како Срби идаље лове Србе после Видовданског понижења свих живих и мртвих Срба када је џелатима испоручио бившег председника државе који је, да подсетим, отрован у казамату хашке инквизиције, који је без гриже савести пречуо историјско питање сужња: - Знате ли да је данас Видовдан? – због чега ће се још дуго вијорити црни барјак проклетства над српским потомствима!
Дакле, реч је о професионалном агностику који је, не трепнувши, изрекао небулозу: ''Коме је у политици до поштења, нека иде у цркву'', оданом члану натовског геноцидног хора који је, док је беснела апокалипса над Србијом 1999. године, громогласно завијао: ''Не прекидајте бомбардовање док Милошевић не сиђе с власти! ('' If the war ends with a signature on a peace agreement and the same political leadership remains in power, with Slobodan Milosevic at the helm, the tragedy and violence will continue.''), који је, без трунке стида, у мају 1999. године израелском листу ''Haaerz'' дословно изјавио: ''Ако се животна ситуација народа у Србији погорша и ако се уништи енергетски систем државе, Милошевић ће морати да потпише све што захтевате!''.
Сам је, у стилу најгорег Квислинга, немачком ''Шпигелу'' срамно изјавио: ''Југославија се мора бомбардовати!'' и који није крио своје национално издајство, признавши јавно у мају 1999. године у ''Дневнику'', најгледанијој емисији немачке телевизијске станице ZDF: ''Ја сам најомраженија личност у Србији!'', који је малоумнички главом без обзира и памећу без циља, преко радија ''Слободна Европа'', 3. маја 1999. године, ко зна по који пут срамно тврдио да ће се прихватити НАТО-вски захтеви, наводећи при том да ће то бити последица страшних удара НАТО-а које, како је тада срамно Ђинђић изјавио, треба наставити...
Оваква национална штеточина и политички дилетант, који се поносио својим велеиздајством, као син Драгомира, контраобавештајног комунистичког официра, рођен је у Шамцу, школован у Београду и Франкфурту, као прореформски социјалиста докторирао у Констанци на теми ''Проблеми утемељења Марксове критичке теорије друштва'' код професора Јиргена Хаберманса. У току студијског боравка у Немачкој постао је члан терористичке организације Баден-Мајерхоф од којих је, поред Зорана Ђинђића, најпознатији данас Јошка Фишер, доскорашњи немачки министар иностраних послова, са којим је најчешће посећивао марксиситичку књижару ''Карл Маркс'' у Франкфурту, што је сасвим избачено из Ђинђићеве фризиране биографије, како не би испало да један тоталитарац доноси демократију Србима.
Да је Ђинђићу тероризам основно извориште и коначно исходиште, потврђује његов генетски код који се креће од комунистичког терористичког оца до синовљевог краја. Наиме, постоје докази да су разне криминалне групе, контролисане од стране Зорана Ђинђића и повезане са америчком обавештајном службом, извеле серије успелих атентата кључних људи који су подржавали Милошевићев режим, укључујући министра одбране Павла Булатовића, Жику Петровића, шефа националног авиопревозника, Стојичића-Баџу и друге, а та иста криминална машинерија на крају је ликвидирала и самог Зорана Ђинђића.
Па зар да се од таквог једног злохудог ништавила прави великан и даје се његово име једној од главних артерија српске престонице, скрнавећи је тиме, као да није била одвећ скрнављена баш од стране оних из којих су се искотили Ђинђић и остала му демо(но)кратска братија?!
Сасвим је разумљив талас гнева што је ових дана захватио истинске непатворене Србе који траже да се бивши булевар Авној-а назове, не по имену овог одрода, већ по имену великог српског витеза Ратка Младића, као и да више умукне завијање из сорошовске јазбине зване Б92.
Нека знају да су сви родољубиви Срби света свом душом са њима! Нарочито ако се има на уму да су београдског Квислинга Зорана Ђинђића убили управо његови налогодавци од којих је тражио да му исплате обећане милијарде и због његове накнадне памети у вези Космета.
И на крају, недавна осуда Легије, и осталих, делује као најогољенија фарса у провинцијском позоришту! Лошу представу су одиграли епигони, а главни глумци су сакривени иза црне завесе, смишљајући како сада да кукавичје јаје подметну Коштуници коме саветујем да се чува његових налогодаваца, добро познатих Данајаца, јер Коштуница, ипак, није био члан терористичких организација као Ђинђић, ако се изузму Коштуничини васпитачи у Билдерберг групи, терористи планетарног формата законима заштићени, који сматрају да је Србија обично забавиште и што је још горе - њихово пазариште на којем се ревносном патологијом прогоне синови одани и сервилно устичавају најгори пробисвети и највеће погани! Sine ira et studio!