У неограниченој количини просуте глупости између само два броја ИСТИНЕ приређивач АНТОЛОГИЈЕ ДУБИНЕ СРПСКЕ ПЛИТКОЋЕ нема тежак задатак. Сви прилози за антологију српске глупости су оригинални, што би рекли моји завичајци: - Вала, овога нема ниђе у свијет!!!
Има Младића, нема га. Ако га има, прогласиће га мртвим, а ако га нема опет му исто дође. Младићу не гине смрт од Срба! И то од оних Срба који су умрли пре него су се родили! Од оних чија су рођења били почеци заборављања! Такав им је генетски код! Генетика је чудо над чудима.
Истовремено неки мантијаши наши кличу: -Нема политике у цркви! Боже, па зар црвеним комесарима у црним мантијама, онима који су теолошке науке завршили у Кумровцу, још нико никада није дошапнуо да је Свети Саво највећи српски политичар свих времена? Зло и наопако. Неки наши црвени мантијаши не трепнуше и противници Светога Саве посташе! Слажу се и римују с њима српске усташе!!!
Радоване сине, из дробљачког племена и братства Караџића, рекоше да си психијатар. Као што видиш, посла за тебе довољно има код много Срба испод њихових поданичких грба!
С друге стране, дежурни мародери, планетарни ковачи народне несреће, имају три главна циља. У нашем српском случају то су: да народ не препозна ланце на рукама и ногама, да народ не пронађе вођу који ће те ропске ланце да раскине, да народ не помисли како ће бити срећнији без ланаца него у њима! Само тако треба разумети дириговану апатију код народа на свим нивоима. Остало је чисто занатска рутина!
За радно место ''вође'' много их је конкурисало. Скупила се стокупљевина с коца и конопца од зле мајке и горега оца! Од титоиста до најпрљавијих каријериста, од слобиста до утописта, од досиста до илегалних легалиста, од грабиста до паразитиста! Боже ме сачувај. Свака будала, она велика и она мала, помислила да може да води народ. Може, може, као и до сада – у пропаст! Друго и не знају Титови пионири с лева, с десна и по средини!
Прича о ланцима на рукама и ногама траје. Како и не би кад од врха до дна захвално љубе гробарску лопату, чак до те мере сервилно и то у напону животне снаге да се гробар забезекнуо! Уосталом, шта ће слобода срећним робовима?
Космет је постао парадигма српске немоћи и лажне моћи белосветске помрчине на матрици празне гордости и осионости , и зато је Косово и Метохија, најсветија српска тапија, историја нас томе доследно учи, било је и остаће место интернационалне даће на српским гробиштима и црквиштима!
Ако се деси нова побуна Шиптара на Космету квислиншка власт у Београду ће организовати молебан са свећама у знак протеста, а о самоодбрани Срба нико неће ни да мисли. Таман посла да распореде онај јадан остатак војске уз административну границу. Не, уместо тога ова квислингшка власт извозиће српско војничко бело робље на ирачку кланицу!
У Црној Гори, као у најгорој ГРОЗОМОРИ, у свим партијама мртав Броз говори и на левици и на десници. И једни и други хоће да буду ''транспаретни'', а ионако су сви провидни. Шта ће им незналачка употреба страних речи и израза? Ваљда да би сакрили пораз до пораза! Хоће у ''евроатлантску интеграцију'', а на делу остварују дезинтеграцију свога народа. Друго нисам ни очекивао од Титових пионира с лева, с десна и по средини! Свети Василије и Свети Петре, подвикните као онда кад сте хтели, смели и умели, јер би оваквима данас у Црној Гори Броз, не дај Боже да је жив, подигао споменик трајне захвалности!
С обзиром да следе избори у Србији, инструментализована међународна зајед(б)ница ће да сачека са отимачином Косова и Метохије, најсветије српске тапије. Нарочито ако се зна да је ових дана Буш јуниор, чији је којефицијент интелигенције нижи од броја ципела које носи, завапио и позвао тату Буша сениора да му помогне у вађењу кестења из ватре у Ираку, па иманентно томе близу је памети да ће импулсивни председник Србије позвати тату Љубу, осведоченог партизана и марксисту, да га теши после Коштуничиног матирања уочи предстојећих избора!
У међувремену преко средстава јавног информисања Србима се намеће зомбирање као једини облик правилног живљења и мишљења. Онако демо(но)кратски! Наивни се буне, наравно узалуд. Не познају демократију којој се отворено ругао један Платон.
И на крају, хоће да освајају просторе слободе неки који од свих зависе, али не и од својих памети. Уосталом, шта ће слобода срећним робовима?