Такозвани "Национални савет за сарадњу с Хашким трибуналм" обелоданио је 21. марта 2005. године нацрт, а Савет министара СЦГ, по најекспреснијем поступку, усвојио је "Закон о замрзавању имовине хашких бегунаца" 23. марта, а све на основу слепе послушности самовољне одлуке ЕУ од 11. октобра 2004. године, која је управо то и захтевала од домаћих државних органа, иако никоме у ЕУ ни на крај памети не пада да замрзне приватну имовину било коме у било којој чланици Европске уније, где је, чињенице говоре (!), приватно власништво подигнуто чак и изнад ранга божанства!
Овај необољшевизам демократуре на домаћем и међународном плану неодољиво подсећа на познати бољшевизам, препознатљив у еуфемизму - титоизам, јер данашњи демо(но)крати, некршена деца комунизма, управо раде оно што су 1945. године радили титоисти. И једни и други имају исту карактеристику: самовољно отимање имовине политичких противника, с том разликом што у овом случају није реч само о политичким, већ и о "националним" противницима, а сама та чињеница додатно оптерећује јасну поларизацију на релацији: хашки и антихашки лоби!
Слепо послушништво домаћих властодржаца у директној је супротности са уставним и правним поретком у држави, јер и један и други поредак слепо су подређени самовољи бриселске еурократије!
Против овог закона биле су парламентарне странке СРС и СПС, док су остале, заједно са црногорским сепаратистима, здушно, изнад сваке бездушности, подржали закон "дивљег запада".

ПРИПРЕМАЊЕ ХАОСА
Заговорници новог светског поретка, који није ништа друго до бледа копија Хитлеровог "новог поретка", на једној, и синтеза два претходна тоталитаризма из исте антицивилизацијске кухиње: комунистичког и фашистишког, с друге стране, овим "Законом о замрзавању имовине....", практично и de jure стављају изван закона све оне којима је отаџбина ближа од хаотичне белосветске помрчине.
На тај начин, хтели ми то да признамо или не, практично је у Србији и Црној Гори озваничен лов на све оне који су у души патриоти, што ће, извесно је, обележити будуће поларизовано политичко деловање свих актуелних актера, па чак и оних који нису ни у чијој и ни у каквој шеми, било домаћој, или страној.
Не треба много памети да се схвати да је све ово у фукнцији инаугурисања хаоса на свим новима, јер патриотску опцију, у отаџбини и свету, браниће народна несебичност, док ће, на другој страни, разграђивање те исте опције бранити обогаћени пробисвети из личних интереса, а катаклизмичне последице, као и увек, сносиће народ који је некоме крив само зато што је жив!
У инаугурисању тоталног хаоса на домаћој политичкој сцени, као што видимо, користе се најмакијавелистичкија средства, пред којима би и сам Макијавели занемео!