Вила зида град
(из Црне Горе)
Град градила б'јела вила
Ни на небу ни на земљу,
Но на грану од облака;
На град гради троје врата:
Једна врата сва од злата,
Друга врата од бисера,
Трећа врата од шкерлета.
Што су врата суха злата,
На њих вила сина жени;
Што су врата од бисера,
На њих вила кћер удава;
Што су врата од шкерлета,
На њих вила сама сједи,
Сама сједи, погледује,
Ђе се муња с громом игра,
Мила сестра су два брата
А невјеста с два ђевера;
Муња грома надиграла,
Мила сестра оба брата,
А невјеста два ђевера.

Константин апостол словенски
(IX век)
Проглас
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Јер као што без светлости радост неће бити
оку које види божју творевину сву,
но све ни лепо ни видљиво није,
тако и душа свака без писмена
не види божија закона добро,
закона књижна, духовног, закона који рај божији јавља.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
А другу пак причу мудру веома
да говоримо: жуди који се љубе,
хоће расти божијим растом;
јер ко вере ове не зна праве,
као семену које пада на њиву,
тако на срцима људским
треба дажда божија од писмена
да узрасте плод божији више.
Ко може приче све рећи,
које изобличавају без књига народе,
говором са смислом које не казују?
Ни ако језике све уме
не може исказати немоћ ових.
Уосталом своју причу да изнесем,
много ума у малој речи казујући:
јер наги сви су без књига народи...
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Сава Немањић
(1175-1235)

Слово о мукама
Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.

И пре смрти бивам мртав,
и пре Суда сам се осуђујем,
пре бескрајње муке
собом сам мучен од очајања

Немањина последња жеља
Чедо моје, учини ми љубав,
положи ме на расу, која је за мој погреб,
и спреми ме потпуно на свети начин,
као што ћу и у гробу лежати.

И простри рогозину на земљу
и положи ме на њу
и положи камен под главу моју,
да ту лежим, док ме не посети Господ
да ме узме одавде.

Слово о уму
Наш ум да буде
на небесима у гледању,
на красотама рајским,
у становима вечним,
на анђеоским зборовима,
у животу онде...

Какво ли ће ту бити збориште
од мноштва људи
од Адама до свршетка!...

Ради тога нам,
драга браћо моја,
треба туговати
и замишљати се у овом животу
као они који су изван света,
као они који имају живот
на небесима.

Стефан Немањић Првовенчани
(око 1165-1227)

Молитва Светом Симеону
Не заборави мене,
убогога твојега!
Не заборави мене,
који лежим у безакоњима!
Не заборави мене,
који се ваљам у блату сласном,
него пружи пресвету своју десницу
којом ме и благослови
у варљивом животу овом
и руководећи научи
да идем стопама твојим,
ако и недостојна,
ако и некорисна,
ако и непотребна!

Доментијан
(око 1210-после 1264)

Иноплеменик звани глад
Када тако иноплеменици дођоше,
отачаство светог, уистину,
у пустош претворише
и са свих страна сабрано преподобним
на разграбљене предадоше -
једни од оружја падоше,
други у ропство отидоше,
неки све имање погубише
и у сиромаштву телесном се предадоше.

И када се Божјом помоћу
временом ови истребише
и када проминуше,
после њих дође други иноплеменик,
звани глад, гори од промуклих,
и сатвори други свој плен већи од првог,
никако не волећи род наш -
без стреле стрељајући,
без копља бодући,
без мача секући,
без палице убијајући
и просто рећи без ногу гонећи,
без руку хватајући,
без ножа кољући,
без икаквог оружја ходећи
и толика тела полажући мртва...

И тако због грехова наших
сва земља наша пуна бејаше мртваца
и двори пуни и куће пуне
и путеви пуни и распућа пуна.

Због грехова наших
ни гробари их не могаху покопати,
само их у житне рупе једва смештаху.

Реч о Светлости
Похитајте, браћо,
и с љубављу сачувајте заповести моје
да рајских радости истинити наследници будемо
и достојни славе небесне светлости
коју нам доликује у Господа молити.

Не оне светлости што на истоку исходи
и на западу заходи,
што с временом окончава
и што се наиласком ноћи одељује,
коју заједно са животињама видимо

Но молимо светлости
коју видети можемо с једним анђелима,
којој ни почетак не почиње
ни крај не ишчезава.

Теодосије
(средина XIII в. - почетак ЏИВ в.)

Слово утехе св. Саве упућено Стефану Немањи
Не тугуј ми господару и оче:
ја сам твој пост
и стајање и клањање.

Ја сам твоје подвизање,
што је и по души труд,
на мени је грех твој ако га има

Ја за те одговарам,
пошто си ме послушао,
од мене душу твоју Господ нека иште.

Силуан
(XIV век)

Слави отбегнув, славу обрете, Саво
Слави отбегнув, славу обрете, Саво
Тамо отјуду слава јави се роду.

Рода светлост вери светлост презре,
Тем же роду светило јави се всему.

Ума висота сана висоту сврже,
Тем убо ума више доброту стиже.

Слово слави Саве сплете Силуан.

Архиепископ Данило
(око 1270-1337)

Молитва пред тврдима Сунца
А шта ћу ја јадна учинити?
Где ћу сакрити множину својих грехова?
Стазу спасења не налазим нигде.

Но ти цару векова, бесмртни Господе,
који хоћеш да се сви спасу,
даруј и мени недостојној начин
да се пре смрти теби покајем.

Мени је довољно
ако и два дана будем робиња
теби Владици моме Христу,
и дух свој предам,
а да не будем робиња
бесовима и греху.

Јер ево сунце излази на тврди своје,
хотећи осветлити сву васељену,
а ја грешна не чекам
да те видим где залазиш,
јер боље би било
да се нисам ни родила.

Свако дисање и свако створење
слави те, Господе,
а ја једина заборавих
да славим твоје име.
Шта да чиним?

Молитва пред анђелима љутим
Шта да чиним ја грешна, пуна стида?
Јер покри срамота лице моје
и тесно ми је одасвуд.

Јаој мени
одакле ћу почети оплакивати
своја љута безакоња,
која се не могу лако исповедити?

Због чега прво да заплачем?
Због чега да застењем
и због чега да заридам?
Због множине грехова
или због одлучења од Бога?

Помисли, душо, шта ће те срести
после изласка твога од тела!
Ево ти се спремају разне муке,
анђели љути и немилосрдни
хоће да те ухвате.

Молитва у маловременој красоти
Душо окајана,
о душо грехољубива,
ево се сврши живот твој у овом веку
и поћи ћеш у други свет
и међу друге људе.

Јер ево остављаш маловремену красоту,
где си чекала да се на векове нахраниш
сладосно живећи.

Јер ево приступише и посланици
и рекоше:
Зову те, устај и не касни.

Данилов ученик
(крај XIII в.- после 1337)

Плач бугарских војника за Царем Михаилом
О љубими и слатки наш господине,
крепки цару,
тако ли погибе,
и сада лежиш не имајући никакве потребе
од славе твога царства?

Где је сада твој златни престо?
Где слава твога богатства?
Где драгоцени бисери твоји
и драго камење и разне златне хаљине?
Где су твоје мисли?

Устани и види нашу велику скрб и тугу,
која нам се данас догодила.
Ево лишени славе своје
и у великом понижењу
стојимо вођени силом, куда и нећемо.

Јефимија Мрњавчевић
(око 1349 - после 1404)

Молитва кнезу Лазару
Дођи на помоћ нашу, где да си.
На моја мала приношења погледај
и у много уброј ово,
јер не по заслузи теби похвалу принесох,
но по сили малога ми разума.
Зато и мале награде очекујем.

Но ниси тако ти,
о мили мој господине и свети мучениче,
малоподатљив био
у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што си примо од Бога.

јер телесно туђу мене
међу туђим исхранио си изобилно,
А сада двоструко молим:
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту
душе и тела мога.

Патријарх Данило
(око 1350 - после 1396)

Слово косовских бораца
Не поштедимо себе,
знајући да имамо и после овога отићи
и с прахом помешати се.
Умримо да свагда живи будемо.

Принесимо себе Богу као живу жртву,
не као пре маловременим
и обмањиваним гошћењем наслађењу нашем,
но у подвигу краљу својом.

Не поштедимо живот наш,
да живописан пример после овога
другима будемо.

Не бојмо се страха
који је дошао на нас,
ни устремљења нечастивих непријатеља,
који скачу на нас.

Ако бисмо заиста на страх
и губитак мислили,
добра се не бисмо удостојили.

Ми с Исмаилћанима
борити се имамо.

Ако и мач главу
и копље ребро
и смрт живот
ми с непријатељима борити се имамо.

Ми смо једна природа човечанска,
потчињена истим страстима.
И један гроб да нам буде.
И једно поље
тела наших с костима да прими,
да едемска насеља светло нас приме.

Исповест мртвог кнеза Лазара
Боља ми би похвална смрт
неголи са поругом живот.

Ако и на образу рану и по глави мач,
за благочашће се патих,
но мужаствен показах се
и с мученицима убројах се.

Гледах доње бојеве
и избројах горње почасти,
гледах мачеве
и помишљах на горње венце,
очекивах смрт
и на бесмртност помишљах.

Промена подвига
довољно ми би за утешење.

Непознати
(друга половина XIV в.)

Исповедна молитва
1
О мне грешному,
уви мне грешному,
горе мне грешному,
љуте мне грешному.

Погибох ва гресех мојих,
како ми се дети с грехи мојими,
не губи ме Господи, с грехи мојими,
и не погуби ме с безакони мојими.

Велици и мнози по истине
моји греси и моја безакоња
тисушта тисуштами тми тмами
пред тобоју, Господи,
по все дни и по все ношти
и по все часи стреших ти, Господи,
прости ме.

Избави ме, Господи,
горкија, љутија, злија
и напраснија смрти
и некраснија.

Даруј ми, Господи
слзи покајанија,
слзи покајанија,
слзи умиљенија.

Даруј ми, Господи,
смрт и кончину благу
с покајанијем и са слзами
и са причаштенијем светих божествених
и пречистих Христових тајин
са исповеданијем чистим.

Сгреших, Господи,
прости ме за име твоје светоје,
Господи,
прости ме јелика ти сгреших
ва все дни живота мојего
и по все ношти и по все часи
јелико от јуности мојеја
и до старости.

2
А се сут греси моји:
љубодејаније, прељубодејаније,
блуд, нечистота,
растљеније тела,
раждеженије плоти,
истецаније похоти скврније
на јаве и ва сне

Сгреших, Господи, прости ме.

3
А се сут греси моји:
среброљубије, златољубије,
сластољубије, славољубије,
самољубије, санољубије,
мирољубије, платољубије

Сгреших ти, Господи, прости ме.

4
А се сут греси моји -
многословије, љубословије
празнословије, скрвнословије,
лажесловије, смехословије,
блудословије, срамословије,
бујесловије, сујесловије,
баснословије, спротивсловије,
злословије

Сгреших, Господи, прости ме

5
А се сут греси моји:
лихоимство, маздоимство,
посулоимство, резоимство,
чужеимство,
опалство и окајанство,
насилство, кривосудство,
упремство, уноворство,
напрасанство, непокорство,
лакомство, претебство,
ласкрдство, неситство,
пијанство,
нечувство, неверство,
високоумство,
светокраденије,
суровство, презорство,
лицемерство, пронирство,
лукавство, збојство,
извитство,
неумство, непоставство,
недостојимство

Сгреших ти, Господи, прости ме.

6
А се сут греси моји:

објаденије,
упиваније, блваније,
тајнојаденије
и оклеветаније, оглаголаније,
осужденије, киченије,
злонравије, злопомненије,
злосрдије, жестосрдије,
немилосрдије,
шетаније, шептаније,
роптаније,
хуљеније, кобеније,
униније, безчиније,
мненије, преније,
таштесловије,
непослушаније,
самоправљеније,
неисправљеније молитви,
небреженије о својеј души,
небреженије о својем спасенији,
небреженије о Божјим деле,
небреженије о црковном пенији,
небреженије о келејној молитве,
небреженије мнишскаго правила,
небреженије манастирскаго општаго житија

Сагреших ти, Господи, прости ме.

7
А се сут греси моји:

зависти, ненавист,
ревност, јарост,
скупост, леност,
слабост, љутист,
бујест,
уност, празност,
гордост,
дрзост, мрзост,
горест,
острожелчије, наглодушије,
сверепство,
злокозанство, зломиство,
ругатељство,
питљивство, стрпотљивство,
плењеније, помраченије,
превраштеније, развраштеније,
пареније, сложеније,
смех, клич, плишт,
гнев, свар, бој,
татба, лажа, свада,
обада, обида, вражда,
многосаније,
ризноје украшеније,
скрвних мислеј приманије,
посведневноје паденије
ва сне и ва јаве,
саблажњеније,
искушеније.

8
Многажди недостојин си входил јесам
ва светују црков и ва свети олтар.
многажди недостојин си целовал јесам
светоје јевангелије и светија икони
и часни крст и мошти светих,
многажди недостојин си јал јесми
светуја дору и хлеб светуја
Богородицу иже от Панагија,
многажди недостојин си причастах се
светхи и божаствених
пречистих тајин Христових,
многажди крошку уронил јесам
Богородицу светија хлебца
или дори или проскури,
многажди клет се и ротил се јесам на криве,
многажди ва клетву впадох,
многажди клетву преступих,
многажди многих поклепал јесам,
многажди у многих запрел јесам
чужего именија,
многажди намита лишил јесам
мита или најма или мазди јего,
многажди у многим посули и мазди
взимал јесам,
многажди многих лајал јесам,
многажди многих укорил јесам,
многажди многих похулил јесам,
многажди многих злословил јесам,
многажди многих саблазнил јесам,
многажди многих оскрбил јесам,
многажди многих клет јесам,
многажди многих бил јесам и до крове
а са всеми тиме не простил се јесам
многажди осезах и зрех
смраднија тајнија детороднија уди моја,
многажди на жену или девицу
или на отроча красно вазирах
с помишљенијем и са желанијем плотским
многажди многих обидел јесам,
или оклеветал,
многажди многих осудил јесам,
многажди облених се встати
на келејнују молитву
и црковноје сборноје пеније
на полуноштницу и на утрнују и на молебен
или к часом и к литургији
и к вечерњи и к нефимону.

9
Не исправил ти јесам, Господи,
покајанија и исповеданија на земљи сеј,
ва все дни живота мојего,
не исправил ти јесам, Господи,
ва белцех крштенија
а в чрноризцех обета мнишскаго житија
и великаго светаго образа скитническаго,
и не исправил јесам, Господи,
отцем својим духовним ва покајанији
и ва исповеданији и ва опитемијах,
и не исправил јесам, Господи,
поста, поклонов молитви
и всакија не створил јесам опитемији
и всегда створил јесам дело Божије
с небреженијем.

10
Господи, сија все сгреших,
сија все исповедују,
сих все кају се,
сих всех прости ме.

Господи,
прости ме, Господи,
прости ме,
јелико помњу, Господи, сгреших,
прости ме.

Господи,
помилуј ме недостојнаго,
очисти ме, спаси ме грешнаго,
окајанаго, скврнаго,
нечистаго, недостојнаго
и безаконаго, безумнаго,
неразумнаго, неистовнаго,
злонравнаго, злокозананаго,
злообразнаго, злопомнимаго,
злопитљивато, злосрдаго,
злодејиваго,
љубодејиваго,
некључимаго, непоставнаго,
свраштенаго, развраштенаго,
осужденаго, падшаго,
слабаго, унилаго,
лењиваго, нетрпељиваго,
сонљиваго,
непослушљиваго, небржљиваго,
нечистиваго, непокорљиваго,
ластљиваго, роптиваго,
стрпотљиваго, гневљиваго,
гордељиваго, завистљиваго
лукаваго, бестуднаго,
безроднаго, бесчинаго,
лицемернаго, јароснаго,
страстнаго, напраснаго,
помраченаго, отемњенаго,
окајанаго и ожесточалаго,
нечувстнаго, нечловечнаго,
непотребнаго,
вредноумнаго, сујеумнаго,
сујетнаго, суроваго,
сверепаго ругатеља,
досадитеља постиднаго,
мрзкаго, скареднаго,
гнуснаго, грубаго,
глупаго, глухаго,
худаго, беднаго,
немоштнаго, смертнаго,
тленаго раба својего
вредољубца, бљудољубца,
плтољубца, смехољубца,
славољубца, сластољубца,
похотљубца.

11
Уви мне,
како хошту от врага избити
грехољубив си!

Господи, сгреших, прости ме,
прими ме, Господи, кајуштаго се
и помилуј ме, Боже,
милостив буди мне грешному
и помилуј ме, Боже,
очисти ме грешнаго и помилуј ме,
саздави ме и помилуј ме,
бесчисла сгреших, Господи, прости ме.

Исповедају ти се, Господи,
Боже небеси и земљи.

Все јаже сут тајнаја срдца мојего
јелико отречно светими књигами
и јелико отречно ва светом крштенији
и јелико ва постриганији обета мнишскаго -
а того всего јесам неисправил,
а в том јесам ва всем слагал и преступил.

12
Јелико сгреших -
паче числа песка морскаго,
прости ме, Господи.

Јелико ти сгреших
ва все дни живота мојего
и јелико ва нињешни дан
и ва сију ношт и ва си час.

И всегда без числа сгреших
душеју и телом,
сном и леностију,
омраченијем бесовским,
ва помислех нечистих
и ва забитији ума.

Сгреших срцем и всеми чувсти,
слухом, видом, словом и делом
и помишљенијем, вољеју и невољеју.

Нест бо того греха јегоже не створих,
но о все кају се,
прости ме, Господи, и благослови.

Монах из Раванице
(средина ЏИВ в. - после 1398)

Оплакивање поробљеног отачаства
Боже, дођоше незнабошци
у достојање твоје.
И не само што оскрвнуше свете цркве,
но огња дело твораху од њих.
И положише трупље слугу твојих
за храну птицама небесним,
тела преподобних твојих
зверима земљиним.

Не око Јерусалима само,
но по свој земљи овој.
И би да се види плач
и ридање не мање од првог.
Јер ове клаху, а оне
који остадоше живи
одвођаху у своју земљу.

И не на реци вавилонској,
као што они тада, сеђасмо,
но на оном у кога све реке,
мале и велике, утичу.
Раздвајани бисмо
и распродавани у сву земљу тих.
И мати због чеда плакаше,
и отац горко ридаше,
и брат брата обухвативши
сузе љуте проливаше,
и сестре браћу, и браћа сестре,
гледајући где другога другде одводе,
руке око врата један другом сплетоше,
жалосно кричаху.

О земљо, раствори се,
живе прими све нас!

И други куд другде одвођен
натраг гледаше,
све док очима које га гледају
невидљив биваше

Плач за кнезом Лазаром
Где слатка његових очију тихост?
Где свети на уснама осмејак?
Где љубазна десница,
која свима обилно пружа?

Авај, изненадне промене!
Како поцрне лепота!
Како се покраде скровиште!
Како одједном откинут би цвет!

Ваистину сасуши се биљка
и цвет отпаде,
ослаби источник,
сасуши се река,
затим у крв
претвори се вода.